Udruženje žena "Eva" početkom godine počelo je sa realizacijom projekta "120 minuta bez interneta", gdje osnovcima iz ove opštine na zanimljiv način predstavljaju tradiciju, uče ih tkanju i vještinama ručnog rada i pokazuju im da se kvalitetno vrijeme može provesti i bez telefona i interneta.
Potvrdila je to za "Nezavisne novine" Marija Ivanović, koordinator projekta i zastupnica Udruženja žena "Eva", koja je naglasila da je interesovanje za radionice bilo veće nego što su ona i ostale članice očekivale.
- Sa projektom '120 minuta bez interneta' počeli smo zvanično 1. januara, kada smo imali pripremu projekta, a prve radionice su počele u februaru. Upravo su februar i mart predviđeni za realizaciju radionica tkanja, a u aprilu će dečica imati predavanja o zdravoj ishrani, da ih naučimo da zamene grickalice užinom koju će činiti voće. Za maj i jun smo se opredelili da osnovci uče tehnike dekupaža, priča Ivanovićeva i podsjeća da su predavači Marina Mitrović i Milena Sefer, kao i da ovo udruženje broji oko 30 žena, ali su uvijek spremne da prime nove članice.
Dodaje da u okviru ovog projekta rade sa djecom uzrasta od pet do 15 godina, a na radionicama tkanja imaju 35 mališana, iako je po planu bilo predviđeno da ih bude 15.
- Zbog velike zainteresovanosti dece morali smo da ih podelimo u dve grupe: prva ima 24 polaznika, dok ih je u drugoj 11. Trudimo se da se prilagodimo njihovim drugim vannastavnim aktivnostima. Veliko je interesovanje dece, neki nas pitaju da li mogu dolaziti i ponedeljkom i sredom, a ja im kažem: Jedino, dečice, da vas u krilo stavim, kaže Ivanovićeva kroz osmijeh.
Dodaje da su ona i ostale članice pretpostavljale da će biti zainteresovanih, ali nisu ni slutile da će biti 35 mališana.
- Za opštinu Rudo ovo je veliki bum. Gotovo pola škole želi da dolazi na radionice jer u prosjeku imamo po desetoro dece u odeljenju, tako da je ovaj odziv učenika za nas veliko i prijatno iznenađenje. Ovo je njima vanškolska aktivnost, slično kao što su naše generacije imale domaćinstvo u školi. Nismo izmislili toplu vodu, ali nastavljamo tamo gde su stariji stali - da bi mlađi krenuli. Cilj je da tradiciju sačuvamo od zaborava, a da li će to ove mališane i kasnije privlačiti - ne znam, videćemo, priča Ivanovićeva.
Ističe da je fascinantno kad vidi dječicu od šest godina kako svojim prstićima rade tkanje.
- Rade i na velikom razboju i jako su talentovani. Nas u Udruženju je jako iznenadilo koliko vode računa o detaljima, i mi smo prezadovoljne. Imamo i šest dečaka, a dvojica još traže da dolaze u oba dana, ali stvarno nemamo prostora, priča Ivanovićeva.
Dodaje da u periodu trajanja radionica mališani uopšte i ne pitaju za telefone.
Izvor: Nezavisne novine